STEVE MARRIOTT

PRAVDA, 20. april 2008. god.

PIŠE: Miroslav Milošević

Kontakt:

1.mmilosevic56@gmail.com

2.www.rocktrezor.blogspot.com

USKA FACA I SKROMNA PITA : STEVE MARRIOTT

( 30.01.1947. – 20.04.1991.)

Opet ćemo malo o raznim pitama...

Pisao sam o piti-bundevari u tekstu o grupi Smashing Pumpkins (Zdrobljene Bundeve)...

Ovoga puta o jednoj skromnoj piti i o uskim facama...

Uske Face (Small Faces) i Skromna Pita (Humble Pie)...

To su grupe, čiji je lider bio junak naše današnje priče...

Steve Marriott, nekrunisani kralj britanskog pop-mod buma šesdesetih godina...

Prošlo je tačno 17 godina od njegove tragične smrti...

Ovo je malo podsećanje na velikog muzičara...

Story of Steve Marriott

Gitarista i pevač Stiv Meriot je rodjen 18. oktobra 1947. godine u Londonu. U svom urbanom detinjstvu učio je da svira gitaru i mnogo slušao muziku Madija Votersa, Otisa Redinga, Badija Holija, Reja Čarlsa i drugih soul i blues legendi sa početka šesdesetih godina, što će izvršiti presudan uticaj na njegov muzički ukus.

U to vreme, Meriot je kao tinejdžer započeo solidnu glumačku karijeru, što je obradovalo njegovu porodicu, koja nije baš volela rock and roll.

Posle zapažene uloge u predstavi Oliver Tvist, Meriot je igrao epizodne role u nekoliko igranih filmova. Stekao je i visoko obrazovanje.

Mada se njegova glumačka karijera pokazivala perspektivnom, kod Stiva Meriota je ipak preovladala ljubav prema muzici.

Svoju prvu pesmu Imaginary Love, Meriot je napisao 1963. godine, kada je osnovao grupu The Moments. Sa svojim prvim sastavom, Meriot je često svirao po londonskim klubovima kao predgrupa poznatijim imenima, kao što su Džon Mejl, Enimalsi, Džordži Fejm, Nešvil Tins i drugi. Tako je sticao prva iskustva živih nastupa. Grupa The Moments je na tim nastupima svirala rock and roll i ritam and bluz standarde.

Sredinom šesdesetih godina posle susreta sa bas-gitaristom Ronijem Lejnom i bubnjarem Kenijem Džonsom, nastala je grupa Small Faces (Uske Face). Postavu će kasnije upotpuniti klavijaturista Jan MekLegan.

Počeli su sa obradama pesama soul-legendi Džejmsa Brauna, Solomona Barka i Otisa Redinga, a onda su se zadržavši te uticaje, svojim autorskim materijalom priklonili britanskom pop bumu prihvativši mod-kulturu i zajedno sa grupom The Who postali rodonačelnici tog pravca.

Za prve 3 godine delovanja, objavili su isto toliko albuma sa pregrštom hitova,

medju kojima su i danas rado slušane pesme What´cha Gonna Do About It, You Need Loving, Sha-La-La-La-Lee, Happy Boys Happy, Here Come the Nice, All or Nothing, Lazy Sunday, Itchycoo Park, Tin Soldier, The Autumn Stone i druge.

Antologijski konceptualni album Ogdens' Nut Gone Flake,

grupa Small Faces je objavila 1968. godine. Bio je to vrhunac britanskog ritma and bluza kasnih šesdesetih godina. Istorijski album koji je ušao u sve rock-enciklopedije i liste najboljih albuma svih vremena.

Posle ovog albuma, Meriot je želeo da se prikloni težem zvuku, što ostali članovi benda nisu prihvatili, pa je došlo do raspada grupe.

Kao što je poznato, preostali članovi grupe Small Faces su uz gitaristu Rona Vuda i pevača Roda Stjuarta nastavili mega-uspešnu karijeru pod skraćenim imenom Faces.

Stiv Meriot je sa poznatim gitaristom Piterom Fremptonom, uz basistu Grega Ridlija i bubnjara Džerija Širlija, osnovao ubitačnu hard-rock supergrupu Humble Pie (Skromna Pita),

zasnovanu na teškometalnom blues-zvuku sa primesama soula.

Prvi album As Safe as Yesterday Is koji je objavljen 1969. godine,

donosi veliki hit Natural Born Woman, pesmu za sva vremena.

Posle par studijskih albuma,

koji nisu doneli očekivani uspeh, grupa Humble Pie je 1971. godine objavila svoj legendarni koncertni album Performance: Rockin' the Fillmore.

Ploča vrlo važna za ukupan razvoj rock and rolla, školski je primer pravog žestokog hard-rock nastupa. Piter Frempton briljira sa gitarskim solažama, dok glas Stiva Meriota i njegovi gitarski rifovi nose ceo koncert. Ovaj album sam preslušao bezbroj puta, pa i danas pored nekoliko hiljada drugih u mojoj zbirci, vraćam mu se s vremena na vreme da bih ponovo čuo Stone Cold Fever, Four Day Creep i I Don’t Need No Doctor.

U to vreme se pojačavaju Meriotova iskustva sa alkoholom i drogama. Dok je u vreme rada sa grupom Small Faces pušio kanabis, početkom sedamdesetih godina je prešao na kokain.

To će biti jedan od razloga, ali ne i jedini, sve češćih nesuglasica sa Piterom Fremptonom, koji je krajem 1971. godine napustio Humble Pie i posvetio se veoma uspešnoj samostalnoj karijeri.

Uostalom, zbog njegove zavisnosti od alkohola i droge, iza sebe ima tri rasturena braka.

Umesto Fremptona u grupu Humble Pie je došao gitarista Dejv ,,Klem,, Klemson.

Odličan muzičar koji je doneo još žešći gitarski zvuk sa soul primesama, što je najočitije na albumu Eat It iz 1973. godine.

Grupa Humble Pie je prestala sa radom 1975. godine i tih dana je Stiv Meriot slovio za najozbiljnijeg kandidata za člana Rolingstounsa umesto Mika Tejlora, ali se nije složio sa Mikom Džegerom, mada je Kit Ričards navijao za njega. Kao što znamo, taj posao je dobio Ron Vud i radi ga još uvek. Pune 33 godine.

Stiv Meriot je svoj prvi solo-album pod nazivom Marriott, objavio 1976. godine.

Bila je to solidna ploča, na kojoj do izražaja dolazi njegova gitaristička tehnika i snažan vocal.

Iste godine je Piter Frempton objavio svoj čuveni koncertni album Frampton Comes Alive,

koji spada u najprodavanije ploče svih vremena.

Steve Meriot je krajem sedamdesetih godina ponovo okupio grupu Small Faces,

objavili su dva albuma Playmates (1977)

i In the Shade (1978),

ali bez većeg uspeha.

Početkom osamdesetih godina, Meriot je slično pokušao sa ponovnim okupljanjem grupe Humble Pie u novom sastavu. Objavili su takodje dva povratnička albuma On to Victory (1980)

i Go For The Throat (1981).

Iako su to bile solidne ploče, grupa se nije održala, pa se Meriot definitivno posvetio samostalnoj karijeri.

U narednih desetak godina, Stiv Meriot je radio sa različitim pratećim sastavima kao što su All Stars,

Packet of Three,

Official Receivers,

Steve Marriott and the DT's

i Steve Marriott's Next Band.

Objavio je desetak solidinih albuma, od kojih svakako treba pomenuti Live at Dingwalls(1986),

30 Seconds to Midnite(1993),

Steve Marriott's Scrubbers (objavljen posthumno 1996)

i album The Legendary Majic Mijits, koji je Meriot snimio sa basistom Ronijem Lejnom 1981. godine, a objavljen je tek 2000. godine.

Početkom devedesetih godina, kada je na pragu bila ponovna saradnja sa Piterom Fremptonom i kada su započeli zajedničke probe i snimanja, desila se tragedija.

Prilikom povratka iz Amerike, Stiv Meriot je tokom celog leta konzumirao alcohol i kokain, što je nastavio sa društvom po sletanju na aerodrom.

Kasnije u toku noći, pošto je bio u alkoholisanom stanju, cigaretom je izazvao požar na posteljini koji se proširio na celu kuću.

Stiv Meriot je pronadjen mrtav 20. aprila 1991. godine u svojoj kući u Eseksu. Smrt je nastupila usled ugušenja dimom.

Posle Meriotove smrti, objavljeno je nekoliko kompilacija sa njegovim pesmama, od kojih je najreprezentativnija zbirka na 3 diska pod nazivom Tin Soldier - The Steve Marriott Anthology,

koja je objavljena 2006. godine.

Grupu Humble Pie povremeno okuplja bubnjar Džeri Širli pod nazivom Humble Pie Featuring Jerry Shirley, održavajući je tako na neki način u životu.

Džeri Širli je 2001. godine u Londonu povodom desetogodišnjice smrti Stiva Meriota organizovao monumentalni memorijalni koncert pod nazivom Steve Marriott Tribute Concert, na kojem su nastupili svi dosadašnji članovi grupe Humble Pie.

Koncertni album sa tog nastupa je jedan od najuzbudljivijih živih albuma u poslednje vreme.

Ovaj tekst završavam onako kako je Steve Marriott završio svoj život...

Odjednom, iznenada i bez komentara...

LONG LIVE ROCK AND ROLL !!!