Rock Trezor: CHRIS REA

PRAVDA, 03. mart 2008. godine,

PIŠE: Miroslav Milošević

Kontakt:

1.mmilosevic56@gmail.com

2.www.rocktrezor.blogspot.com

PUTEM ZA PAKAO DOLAZI U BEOGRAD : CHRIS REA

I tako, onomad proslavismo prvi rodjendan i tristoti broj...

Neka nam je sa srećom...

Pitali me ljudi na koktelu za moju sada već prilično dugu kosu...

Generale, kažu, kakva transformacija...

A ja im kažem da ne radim posao koji zahteva kratku kosu...Kao Nekad...

Ošišaću se ja za pola sata...Ako treba...Samo mi dajte valjani razlog...

A i vrapci znaju koja mi je sledeća stepenica...Samo je pitanje vremena...

Ne bi bilo loše da napišete nešto o Krisu Rei, pošto dolazi u Beograd...

Evo, pišem o njemu...

Cenim dobronamernost kod ljudi...

Inače se ne bi setio, hehehe...

Story of Chris Rea

Kristofer Anton Rea je rodjen 04. marta 1951. godine u engleskom gradu Midlsbrou. Postaće jedan od najkomercijalnijih engleskih rock-izvodjača. Do sada je prodao preko 30 miliona nosača zvuka. Njegov karakterističan način sviranja gitare i specifična boja glasa, čine Reu jedinstvenim na svetskoj rock-sceni.

Pošto je promenio nekoliko lokalnih bendova, Rea 1978. godine objavljuje svoj prvi solo-album Whatever Happened to Benny Santini ?.

Na albumu su svirali poznati klavijaturisti Pit Vingfild, Maks Midlton (bivši član grupe legendarnog Džefa Beka) i Rod Ardžent. Najveći hit na ploči, pesma Fool (If You Think It's Over) je bila nominovana za godišnju nagradu Gremi.

Naredne 1979. godine, Rea je objavio svoj drugi album Deltics.

Maks Midlton je svirao i na ovom albumu, kao i cenjeni bubnjar Dejv Mataks. Pesme Twisted Will, She Gave It Away, The Things Lover Do, kao i naslovna Deltics su najuzbudljiviji momenti na ploči.

U ranoj fazi svoje karijere, Rea redovno svake godine objavljuje novi album. Treći album Tennis

je izašao 1980. godine, opet u saradnji sa Vingfildom, Midltonom i Mataksom.

Usledili su albumi Chris Rea (1982),

Water Sign (1983),

sa velikim hitom I Can Hear Your Heartbeat, Wired to the Moon (1984)

i Shamrock Diaries (1985),

koji su bili ujednačenog kvaliteta i vodili su njegovu karijeru uzlaznom linijom, posebno u kontinentalnom delu Evrope.

Odlični albumi On the Beach (1986)

i Dancing With Strangers (1987),

na kojima su kao i na prethodnim pločama svirali Maks Midlton i Dejv Mataks, dovode Krisa na gornje delove top-lista u Engleskoj. Kris Rea postaje konačno velika zvezda u svojoj domovini.

Kraj osamdesetih je najblistavija faza u Krisovoj karijeri. Album The Road to Hell, koji je objavljen 1989. godine je jedna od njegovih najboljih i najprodavanijih ploča.

Album koji je u potpunosti profilisao i zaokružio Krisov muzički stil. Čvrste gitare, ubitačna sola sa čestim korišćenjem slajda, snažni emotivni hrapavi vokali, pod velikim uticajem bluza. Naslovna dvodelna numera je svakako Krisov najveći hit u karijeri i njegov zaštitni znak.

Nakon dve godine, Rea 1991. godine objavljuje fenomenalni album Auberge,

koji se takodje enormno prodavao i još više potvrdio njegovu polularnost u Evropi. I na ovoj ploči, izmedju ostalih vrhunskih studijskih muzičara, svira stari Krisov saradnik klavijaturista Maks Midlton.

Tokom devedesetih godina, Kris Rea je nastavio sa izdavanjem kvalitetnih albuma.

Sledeća ploča God's Great Banana Skin je izašla 1992. godine,

sa hitovima Nothing to Fear, Black Dog i Too Much Pride i sa ilustracijama Krisa Velša.

Na albumu Espresso Logic,

koji je objavljen 1994. godine se nalazi pesma Julia, još jedan večiti Krisov hit. Na ploči je gostovao čuveni Elton Džon u pesmi If You Were Me.

Album La Passione iz 1996. godine sa muzikom za istoimeni igrani film,

donosi hitove Disco' la Passione i Shirley Do You Own a Ferrari ?, koje je Kris Rea otpevao u duetu sa poznatom pevačicom Širli Besi.

The Blue Café je naziv albuma iz 1998. godine,

koji je ušao na UK Top 10 listu albuma. Gitaroška svirka na ovoj ploči, uz obilatu upotrebu slajda, učinili su da se i ovaj Krisov album prodao u milionskom tiražu.

A onda 1999. godine, deset godina posle prvog dela izlazi album The Road to Hell: Part 2.

Kritika je vrlo negativno ocenila ovu ploču, zamerajući Krisu da pokušava da se okoristi lovorikama stare slave i ogromnog uspeha istoimenog albuma od pre deset godina.

Kris Rea je delimično uvažio i prihvatio ove kritike, da bi naredne 2000. godine objavio prihvatljiviji album King of the Beach, u svom prepoznatljivom laid-back stilu.

Pesme All Summer Long, The Bones of Angels, Guitar Street, Waiting for a Blue Sky, kao i naslovna King of the Beach su i od strane kritičara toplo pozdravljene.

Posle teške borbe sa bolešću pankreasa i uspešne operacije, Kris Rea se okreće svojim bluz-korenima i 2002. godine objavljuje dvostruki album Dancing Down the Stony Road.

Izdata je i skraćena verzija ove ploče pod nazivom Stony Road.

Albumi Blue Street (Five Guitars) iz 2003. godine

i The Blue Jukebox izdat naredne 2004. godine,

predstavljaju Krisovo eksperimentisanje sa jazz-blues fuzijom i uglavnom su instrumentalni.

Svoje kapitalno delo Blue Guitars, Rea je objavio 2005. godine.

To je kolekcija od 11 audio diskova sa dodatkom jednog DVD diska. Monumentalni projekat u počast bluzu, gde je Kris na 11 diskova predstavio različite stilove bluza i razvoj bluza od njegovih početaka do modernih oblika ove vrste muzike. Zbirka sadrži preko 130 novih autorskih Krisovih numera, različitog blues-usmerenja.

Koncertni album The Road To Hell & Back, koji je objavljen 2006. godine,

pokazuje na pravi način uzbudljivost Krisovih živih nastupa, što ćemo svi osetiti u utorak uveče u Areni.

Poslednji Krisov album The Return Of The Fabulous Hofner Blue Notes je objavljen prošle godine. To je zbirka bluz-instrumentala i novih pesama u počast Krisovom idolu, legendarnom BB Kingu. Na albumu je svirao i poznati jazz-basista Kolin Hodkinson.