GEORGE HARRISON

PRAVDA, 25. februar 2008. godine

PIŠE: Miroslav Milošević

Kontakt:

1.mmilosevic56@gmail.com

2.www.rocktrezor.blogspot.com

GENIJE IZ SENKE : GEORGE HARRISON ( 1943 – 2001 )

Džordž Harison, genije iz senke...

Nenametljivi treći čovek Bitlsa, posle Lenona i MekKartnija...

Svaku numeru Bitlsa je obojio svojom unikatnom gitarom...

Posle raspada Bitlsa, zadivio je svet svojim autorskim pesmama...

Rodjen je na današnji dan...

The Beatles

U kolumni Rock Trezor je nemoguće napisati priču o Bitlsima. To je naprosto zbog toga, što je za tako nešto potreban feljton. A možda i nije. O Bitlsima se manje više sve zna, tone materijala postoje o tome. Džon Lenon, Pol MekKartni, Džordž Harison i Ringo Star su najbolja i najznačajnija pop-grupa svih vremena, jedno od svetskih čuda XX veka.

Džordž Harison, popularni treći čovek ( third man ) kako su ga zvali u grupi je bio zadužen za solo-gitaru, prateće vokale i vodeće vokale, koje je pevao uglavnom u pesmama koje je on napisao. Bilo ih je srazmerno malo, ali da pomenemo Don’t Bother Me, I Need You, Taxman, I Want To Tell You, While My Guitar Gently Weeps, Old Brown Shoe, Something (koju su snimili izmedju ostalih i Elvis Prisli i Frenk Sinatra), Here Comes The Sun i druge.

Harison nije Bitlsima nametao svoj autorski materijal, slagao ga je i gomilao po strani da bi posle raspada Bitlsa zadivio svet svojim pesmama.

Kao solo-gitarista Bitlsa, Harison je nadmoćno kreirao njihov zvuk kako u studiju, tako i na koncertima. Bio je vredan, puno je učio od drugih, poštovao je autoritete i bio je moderan i inovativan instrumentalista. Drevni indijski instrument sitar je na velika vrata uveo u čarobni svet rock and rolla. Prvi put u pesmi Norveška Šuma na albumu Rubber Soul.

Ostao je prijatelj sa Džonom, Polom i Ringom i posle razlaza Bitlsa, mada je jednom zavalio Lenona pesnicom u glavu. Bilo je to na snimanju singla The Ballad Of John And Yoko, kada je Džordž za skori raspad grupe okrivio upravo nju, Lenonovog japanskog andjela i buduću suprugu. Iz ove perpektive možemo reći da je Harison bio u pravu. Joko Ono je najveći krivac za raspad Bitlsa.

George Harrison

Džordž Harison je rodjen 25. februara 1943. godine u Liverpulu. Irskog je porekla i rastao je u katoličkoj porodici. Krajem pedestih godina, Harison napušta školu i počinje da se bavi rock and rollom. Priključuje se sastavu Quarrymen, koji će posle nekoliko personalnih promena da preraste u Bitlse.

Džon, Pol, Džordž i Ringo uz producenta Džordža Martina i menadžera Brajana Epštajna počinju da pišu zlatne stranice istorije popularne muzike XX veka.

Svoju samostalnu karijeru, Harison je započeo još dok je bio član Bitlsa, objavivši dva albuma eksperimentalne muzike.

Prvi od njih, album Wonderwall Music sa muzikom za istoimeni film, Harison je objavio 1968. godine.

Instrumentalna ploča pod velikim uticajem indijskog tradicionalnog melosa. Na snimanju su učestvovali Erik Klepton, Ringo Star i veća grupa britanskih i indijskih muzičara na drevnim instrumentima.

Album Electronic Sound je objavljen sledeće 1969. godine.

To je zbirka elektronskih i nekomercijalnih tema za mug sintisajzer, koje je Harison sam odsvirao. Za ono vreme to je bila vrlo progresivna ploča, na kojoj je Harisonu savetima pomagao Berni Kraus, poznati autor elektronske muzike toga doba.

Svoj prvi pravi solo-album posle raspada Bitlsa pod nazivom All Things Must Pass, Harison je objavio 1970. godine.

Bio je to šok za rock-svet. Trostruki album snažnih i emotivnih pesama, savršeno odsviranih i otpevanih. Tada se otkrilo koliko je fenomenalnih pesama Harison napisao i odlagao u fijoku dok je bio u Bitlsima. Izlazak ovog albuma je izazvao pravu eksploziju na top-listama. Ušao je u sve rock-antologije kao ploča vrlo značajna za razvoj rock-muzike.

Najveći hit sa ploče My Sweet Lord je postao vanvremenski klasik. Grupa The Chiffons je tužila Harisona da ta pesma isuviše liči na njihov hit He's So Fine. Citiraćemo Gorana Bregovića, koji je na opasku jednog novinara da svaka njegova pesma liči na neku rekao: Jebeš pesmu koja ninašta ne liči.

Na albumu All Things Must Pass je svirala impresivna ekipa u kojoj su izmedju ostalih bili Erik Klepton, Dejv Mejson, Piter Frempton, Bili Preston, Geri Bruker, Ringo Star, Fil Kolins, Džindžer Bejker i drugi.

Sledeći Harisonov antologijski projekat je bio čuveni Koncert za Bangladeš, sledeće 1971. godine.

Mesto dešavanja je bio Medison Skver Garden u Njujorku, a celokupan prihod sa koncerta i trostrukog albuma je bio namenjen bengalskim izbeglicama. Pored Harisona na koncertu su nastupili njegov učitelj na sitaru Ravi Šankar, Ringo Star, Lion Rusel, Bili Preston, Erik Klapton i Bob Dilan.

Sledeći album Living in the Material World je objavljen 1973. godine uz pomoć čuvenog producenta Fila Spektora i grupe vrhunskih muzičara koje je predvodio Ringo Star.

Teško je bilo ponoviti svetski uspeh albuma All Things Must Pass. Izdvojili su se hitovi Give Me Love (Give Me Peace on Earth) i Try Some Buy Some, koju je kasnije obradio Dejvid Bouvi na svom albumu Reality iz 2003. godine.

Naredne 1974. godine je objavljen album Dark Horse sa Erikom Kleptonom, Ringom Starom, Stivom Vinvudom, Alvinom Lijem i drugim starim Harisonovim saradnicima.

Najveći hit na ploči je Far East Man koju su zajedno napisali Harison i Roni Vud, a tu je i obrada klasika Everli Bradersa Bye Bye Love kao parodija na Harisonov razvod od supruge Pati Bojd (pevala je na ovoj ploči), koja se kasnije udala za njegovog najboljeg prijatelja Erika Kleptona. Kao što je verovatno poznato, Erik Klepton je bio dugo potajno zaljubljen u Pati Bojd, njegov najveći hit Layla je posvetio ženi svog najboljeg prijatelja Džordža Harisona.

Harison i Klepton su kasnije prebrodili krizu u njihovim odnosima, saradjivali su na nekoliko albuma i imali su nekoliko zajedničkih svetskih turneja, sa kojih su izdali par zapaženih koncertnih albuma.

Usledili su albumi Extra Texture (Read All About It)(1975),

sa hitovima You i numerom This Guitar (Can't Keep from Crying), koja predstavlja nastavak pesme While My Guitar Gently Weeps i album Thirty Three & 1/3 (1976),

na kojem se Harison u numeri This Song podrugljivo osvrnuo na aferu sa pesmom My Sweet Lord.

Album jednostavnog naziva George Harrison je objavljen 1979. godine.

Harison se drugi put oženio i te godine mu je supruga Olivija rodila sina Danija. Na ploči svira ponovo Erik Klepton, jer su se on i Harison pomirili posle skoro 5 godina zategnutih odnosa zbog Pati Bojd. Pesmu sa ovog albuma Love Comes to Everyone, Erik Klepton je kasnije uvrstio na svoj album Back Home iz 2005. godine.

U posebno teškom emotivnom stanju, Harison je 1981. godine objavio album Somewhere in England.

Ubijen je Džon Lenon, a Harison nije uspeo da reši neke njihove nesuglasice u vezi svoje autorizovane biografije I Me Mine. Pesma sa ove ploče All Those Years Ago je posvećena uspomeni na Džona Lenona, a snimljena je u saradnji sa Polom i Lindom MekKartni i njihovim gitaristom Denijem Lejnom.

Album Gone Troppo koji je objavljen 1982. godine,

nije privukao neku naročitu pažnju, pa je usledila velika pauza u muzičkoj karijeri Džordža Harisona. U tom periodu Harison se posvetio filmskoj produkciji, a 1985. godine je zajedno sa Erikom Kleptonom nastupio na koncertu rock and roll legende Karla Perkinsa i sledeće godine sa Robertom Plantom na humanitarnom koncertu za dečiju bolnicu u Birmingemu.

Velika strast Džordža Harisona su bili sportski automobili i trkački motocikli, a veliki prijatelji su mu bili čuveni vozači Formule 1 Džeki Stjuart i Niki Lauda.

Posle petogodišnje pauze, Harison se vraća na rock-scenu fenomenalnim albumom Cloud Nine, koji je objavljen 1987. godine.

Na snimanju su učestvovali Džef Lin, Erik Klepton, Elton Džon, Geri Rajt, Ringo Star i drugi. Ploča prepuna hitova kao što su naslovna Cloud Nine, Devil's Radio, Fish on the Sand, When We Was Fab i najveći hit na albumu Got My Mind Set on You. Bio je to trijumfalni povratak Džordža Harisona.

Sledeće godine je osnovana supergrupa Traveling Wilburys. Pored Harisona tu su Džef Lin, Roj Orbison, Tom Peti i Bob Dilan. Objavili su dva izvanredna albuma pitkog pop-rocka, s tim što su drugi snimili bez Roja Orbisona, koji je u medjuvremenu preminuo. Džordžov sin Dani Harison i bubnjar Džim Keltner, koji je svirao na ova dva albuma su 2007. godine ponovo pokrenuli projekat Traveling Wilburys.

Početkom devedesetih godina, Harison je zajedno sa Erikom Kleptonom na velikoj svetskoj turneji, sa koje je 1992. godine objavljen uzbudljiv koncertni album Live in Japan.

Tokom devedesetih godina, budući da je bio strastveni pušač i tamanio cigarete u enormnim količinama, Harison je oboleo od raka pluća koji je početkom dvehiljaditih metastazirao na mozak. Poslednje dve godine svog života, Harison se u krugu porodice borio sa opakom bolešću i nije se pojavljivao u javnosti. Vreme je provodio u pisanju i snimanju pesama za novi album, zajedno sa svojim sinom Danijem.

Džordž Harison je umro 29. novembra 2001. godine. Po svojoj poslednjoj želji je kremiran, a pričalo se da je njegov pepeo prosut u reku Gang, što nije zvanično potvrdjeno.

Dani Harison je sledeće 2002. godine, posthumno objavio poslednji album svoga oca pod nazivom Brainwashed i organizovao veliki koncert u počast Džordža Harisona, na kojem su nastupili svi njegovi prijatelji iz sveta muzike, predvodjeni najboljim prijateljem Erikom Kleptonom.

Svi članovi Bitlsa su 1965. godine odlikovani Ordenom Britanske Imperije (MBE), koje im je lično uručila kraljica Elizabeta II na ceremoniji u Bakingemskoj Palati.

Bila je to priča o Trećem Čoveku...

Priča o geniju iz senke...

Do sledećeg ponedeljka slušajte album All Things Must Pass…

I naravno čitajte Pravdu...

LONG LIVE ROCK AND ROLL !!!