Rock Trezor: септембар 2007

недеља, 23. септембар 2007.

John Bonham ( 1948-1980 )

PRAVDA, 25. septembar 2007.

PIŠE: Miroslav Milošević

Kontakt:

1. miroslav_milosevic@vektor.net

2. www.myspace.com/mmilosevic

3. www.rocktrezor.blogspot.com

NAJVEĆI BUBNJAR U ISTORIJI ROCKA

JOHN BONHAM (1948-1980)

Bubnjar grupe Led Zeppelin je umro 25. septembra 1980. godine...

Džon Bonzo Bonem...najveći medju najvećima...

Grupa Led Zeppelin se ponovo okupila...glasine su bile tačne...

Veliki koncert je zakazan za 26. novembar u Londonu u dvorani O2...

Još ćemo naravno pisati o tome, kada dodje vreme...

Za bubnjevima je Džejson Bonem, sin slavnog Džona...

Krv nije voda...

Ovo je kratko podsećanje na velikog muzičara, legendarnog Bonza...

Džon Henri ,,Bonzo’’ Bonem je rodjen 31. maja 1948. godine u Vočesteršajru u Engleskoj. Još kao klinac je ispoljavao sklonost ka udaraljkama, jer je stalno udarao po posudju i raznim predmetima u kuhinji, a svoj prvi komplet bubnjeva dobio je od oca Džeka u svojoj 15 godini, do tada je imao samo jedan doboš. Mladi Džon Bonem je na svojim bubnjevima uvežbavao način svirke i pokrete poznatih američkih džez-bubnjara Badija Riča i Džina Krupe i počeo da svira po lokalnim bendovima šezdesetih godina. Njegova prva grupa je bila Terry Webb and The Spiders, a na jednoj od njihovih svirki je upoznao svoju buduću suprugu Pet Filips.
Svirao je i u drugim birmingenskim bendovima i uopšte Džon Bonem je na početku svoje karijere često menjao bendove.
Posle Teri Veba i Paukova, Bonem je dve godine bio član sastava The Blue Star Trio and The Senators, sa kojima je izdao i jedan relativno uspešan singl sa pesmom She's a Mod.
Kratkotrajno je bio član grupe A Way of Life, da bi se priključio blues-sastavu Crawling King Snakes, gde je pevao mladi energični pevač Robert Plant.
Grupa A Way of Life je zvala Džona Bonema da se vrati, što je on i prihvatio, zbog čega je bend Crawling King Snakes bio pred raspadom, ali im se nije priključio, jer je Robert Plant odlučio da osnuje novu grupu pod nazivom Band of Joy i Bonem je postao član tog sastava. Bila je 1966. godina.

Grupa Band of Joy je prvi ozbiljniji sastav u kojem su svirali Bonem i Plant. Pored njih dvojice, ostali članovi su bili gitarista Kevin Gemond, klavijaturista Kris Braun i bas-gitarista Pol Loki. Postojali su dve godine i bili su nosioci alternativne mod-kulture Birmingema.
Na kompilaciji Roberta Planta pod nazivom Sixty Six to Timbuktu,

koja je objavljena 2003. godine, nalaze se i nekoliko pesama grupe Band of Joy.
Sastav Band of Joy je dosta nastupao i Džon Bonem je skretao pažnju na sebe, pa su ga pevači Tim Rose, Džo Koker i Kris Farlou zvali da se priključi njihovim pratećim bendovima. Medjutim, iako je bio traženi bubnjar, Bonem se držao Planta.
Legendarni sastav Yardbirds sa svojim poslednjim gitaristom Džimijem Pejdžom se raspao, uprkos brojnim ugovorenim koncertnim obavezama. Da bi ispunio ugovorene obaveze, Džimi Pejdž je pozvao Planta i Bonema da pod nazivom New Yardbirds, odsviraju preostale koncerte.
Okupljanjem New Yardbirds stvoren je embrion grupe koja će postati najbolja, najveća i najznačajnija grupa u istoriji hard-rocka. Kada im se priključio bas-gitarista i klavijaturista Džon Pol Džons, grupa New Yardbirds menja ime u Led Zeppelin.

Rock muzika više neće biti ista, ostalo je istorija.
Grupa Led Zeppelin je objavila 10 oficijelnih albuma, koji su svi danas klasici i remek-dela rock-muzike. Svirajući u Cepelinima, Džon Bonem je dobio svoj legendarni status i postao je jedan od najuticajnijih i najpoštovanijih bubnjara moderne rock-ere.

Džon Bonzo Bonem je bio bubnjar raznolikog stila sviranja. U osnovi to je snažna, dinamična svirka, što nam ilustruju pesme Immigrant Song (sa albuma Led Zeppelin III-1970),

When the Levee Breaks (sa albuma Led Zeppelin IV-1971),

The Ocean (sa albuma Houses of The Holy-1974),

Kashmir (sa albuma Physical Graffiti-1975),

Achilles Last Stand (sa albuma Presence-1976)

i svakako dve numere koje su Bonemov zaštitni znak, Moby Dick (sa albuma Led Zeppelin II-1969)

i Bonzo Montreux (sa albuma Coda-1982).

Veoma inovativan bubnjar, jedan je od prvih koji je pored standardnog Ludvig-seta, koristio timpane i gong.

Pored sviranja u Cepelinima, Džon Bonem je učestvovao u realizaciji još nekoliko značajnih projekata, kao što su muzika za film Ringa Stara Son of Dracula-1974. godine,

album engleskog kontroverznog pevača Skriming Lord Sača iz 1970. godine Lord Sutch and Heavy Friends,

album Roja Vuda On the Road Again

i album Pola MekKartnija i njegove grupe Vings Back to the Egg.

Pored muzike velika strast Džona Bonema su bili stari sportski automobili i motocikli, koje je skupljao i čuvao na njegovoj porodičnoj farmi The Old Hyde.
Veliki porok Bonema je bio alkohol. Počev od mladjih dana, pa tokom čitave karijere Cepelina, Bonzo je konzumirao enormne količine žestokih alkoholnih pića, uglavnom vodke.
Dana 24. septembra 1980. godine, Bonem je radio u Brej studiju gde je uvežbavao material i pripremao se za predstojeću američku turneju Cepelina.

Tokom čitavog dana i večeri, popio je veliku količinu vodke, što će se pokazati kao fatalno za čuvenog bubnjara. U toku noći, Džon Bonem je preminuo usled trovanja alkoholom. Sledećeg jutra ga je mrtvog zatekao Džon Pol Džons. Bio je to 25. septembar 1980. godine. Veliki Bonzo je umro u svojoj 33-oj godini.

Smrt Džona Bonema je stavila tačku na karijeru grupe Led Zeppelin. Posle izvesnog vremena, krenulo se sa špekulacijama ko će zameniti Bonza u Cepelinima, pominjani su Kozi Pouel, Sajmon Kirk, Barimor Barlou i Karmin Apajs, ali Pejdž, Plant i Džons su ostali pri odluci da smrt Džona Bonema znači kraj Cepelina i oni su se posvetili samostalnim karijerama.
Narednih godina je objavljeno nekoliko kompilacija sa pesmama grupe Led Zeppelin, posthumno su objavljeni albumi The Last Show at Berlin-1980. godine

i Coda-1982. godine,

a veoma interesantan album pod nazivom Rock and Roll Highway je objavljen 2000. godine.

To je zbirka snimaka koje su Džimi Pejdž, Džon Pol Džons i Džon Bonem realizovali početkom sedamdesetih godina sa pevačem Skriming Lord Sačem, pijanistom Nikijem Hopkinsom i saksofonistom Krisom Hjuzom. Na nekim numerama su učestvovali gitarista Džef Bek i Hendriksov basista Noel Riding.
Grupa Led Zeppelin se ipak nekoliko puta okupljala, radi namenskih nastupa. Mesto za bubnjevima je zauzeo Džonov sin Džejson Bonem,

koji je takodje izrastao u vrsnog bubnjara, učeći od svog oca još kao dečak.

Najznačajniji nastup Cepelina u novom sastavu sa Džejsonom je bio 14. maja 1988. godine, na proslavi 40 godina njihove disko-kuće Atlantic Records.

Cepelini su se ponovo okupili, posle mnogih govorkanja da se nešto tako sprema, glasine su se pokazale kao tačne i Džimi Pejdž, Robert Plant, Džon Pol Džons i Džejson Bonem upravo pripremaju veliki povratnički koncert.

To će se desiti 26. novembra 2007. godine u Londonu u dvorani O2. Koncert će biti u počast pokojnom Ahmetu Erteganu, vlasniku kompanije Atlantic Records.

Welcome back, Zepps.

Podsetili smo se karijere Džona Bonema, velikog Bonza...

Najuticajnijeg i najpoštovanijeg bubnjara u istoriji rocka...

Preterana upotreba alkohola je prekinula jednu briljantnu karijeru...

I u sledećim brojevima ćemo se truditi da budemo aktuelni...

Do tada slušajte Moby Dick i Bonzo Montreux…

I naravno, čitajte Pravdu...

LONG LIVE ROCK AND ROLL !!!

субота, 15. септембар 2007.

Paul Kossoff ( 1950-1976 )

PRAVDA, 17. septembar 2007

PIŠE: Miroslav Milošević

Kontakt:

1. miroslav_milosevic@vektor.net

2. www.myspace.com/mmilosevic

3. www.rocktrezor.blogspot.com

GITARISTA KOJI JE PRERANO OTIŠAO – PAUL KOSSOFF (1950-1976)

Kao što smo najavili, pišemo o rock-legendama...

Protekle nedelje je obeležena godišnjica rodjenja Pola Kosofa...

Gitarista grupe Free je rodjen 14. septembra 1950. godine...

Prerano je otišao, umro je 19. marta 1976. godine, u svojoj 26-oj godini...

Mnogi gitaristi su priznali njegov uticaj...

Njegov rodjendan je obeležen koncertom Tribute to Paul Kossoff...

Ovo je kratko podsećanje na velikog muzičara...

Pol Frensis Kosof je rodjen 14. septembra 1950. godine u Londonu u četvrti Hempsted, otac mu je poznati engleski glumac Dejvid Kosof. Kao mali, sve do tinejdžerskih dana studiozno je učio klasičnu gitaru, a onda su se sredinom šezdesetih godina pojavili Bluzbrejkersi Džona Mejla i njihov legendarni gitarista Erik Klepton, što će izvršiti presudni uticaj na mladog Pola Kosofa, koji klasičnu gitaru zamenjuje električnom, počinje da svira po lokalnim bendovima i postaje inovativni i pasionirani ljubitelj i sve više dobar poznavalac britanskog bluz-buma kasnih šezdesetih godina. Stara i vredna gitara Džipson Les Pol će postati njegov zaštitni znak i jedini instrument koji će koristiti tokom čitave svoje karijere.
Polov prijatelj i bubnjar grupe Black Cat Bones Sajmon Kirk, ga nagovara da im se priključi i po dolasku Kosofa u bend, Black Cat Bones dolaze na top-liste obradom hita When You Feel the Feeling, bluz-legende Čempion Džek Duprija. Često su svirali kao predgrupa sastavu Flitvud Mek, a gitarista te grupe čuveni Piter Grin je uvidevši raskošni talenat Pola Kosofa, vodio o njemu posebnu brigu i svojim savetima i zajedničkim nastupima izvršio značajan uticaj na njega. Kada su se usmerili ka svom zenitu, Pol Kosof i Sajmon Kirk 1968. godine, odlučuju da napuste grupu Black Cat Bones u potrazi za muzičarima sa kojima su želeli da stvaraju autorsku muziku.
Bas-gitarista Endi Frejzer i pevač Pol Rodžers su bili traženi i izabrani istomišljenici i njih četvorica otpočinju probe na kojima sviraju bluz-rock u slobodnoj formi sa istančanim rifovima i solažama Pola Kosofa i žestokim vokalima Pola Rodžersa, pa odatle dolazi i naziv novog benda. Na predlog britanske bluz-ikone Aleksisa Kornera, nazvali su se jednostavno Free.
Grupa Free je odmah privukla značajnu pažnju, nastupali su na velikim koncertima kao predgrupa takvim imenima kao što su Rolingstounsi i Džetro Tal, što je uvećavalo njihovu popularnost i širilo priču o mladom gitaristi meke ruke i melodičnih tonova.
Svetski uspeh je došao sa trećim albumom grupe Free pod nazivom Vatra i Voda, koji je objavljen 1970. godine. Sa te ploče dolazi hit za sva vremena, numera All Right Now, koja će postati rock-standard i školska gitaroška lektira, a svoj vrhunac grupa Free je doživela učešćem na čuvenom festivalu na ostrvu Vajt iste godine.
Posle toga, grupa je zapala u stvaralačku krizu i usled izostanka komercijalnog uspeha, band se raspada. Jedan od glavnih uzroka tome je i sve veća zavisnost Kosofa od heroina. Pol Kosof i Sajmon Kirk su uz dodatak japanskog bas-gitariste Tetsua Jamaučija i klavijaturiste Džona Rabita Bandrika nastavili karijeru pod imenom Kosof, Kirk, Tetsu i Rabit. Izdali su jedan album i prestali sa radom. Grupa Free se kratkotrajno i bezuspešno ponovo okupila 1972. godine, kada su objavili albume Free At Last i Heartbreaker, ali su sve veći problemi sa drogom Pola Kosofa, doveli do toga da ga je zamenio Vendel Ričardson, kako bi grupa Free dovršila ugovorenu turneju. Bubnjar Sajmon Kirk i pevač Pol Rodžers su onda osnovali mega-uspešan sastav Bed Kompani.
Pol Kosof je 1973. godine, objavio svoj prvi solo-album Back Street Crawler, uz pomoć svih ranijih članova grupe Free, a na snimanju su učestvovali i bubnjar simfo-rock grupe Yes Alan Vajt, klavijaturista Džin Rasel i britanski folk-džez kantautor Džon Martin. Obećavajuća ploča, sa koje svakako treba pomenuti pesmu Molten Gold i dugu temu od 17,5 minuta Tuesday Morning.
Posle turneje Džona Martina 1975. godine, na kojoj je Kosof svirao kao gost, iste godine je formirana hard-rock grupa Back Street Crawler, prema nazivu Polovog prvog albuma. Pored Kosofa ostali članovi grupe su bili bas-gitarista i pevač Teri Vilson Slezer, klavijaturista Majk Mongomeri i bubnjar Toni Braunejdžel. Na prvom albumu The Band Plays On, bilo je kvalitetnog materijala kao što su pesme Hoo Doo Woman, Jason Blue, Rock and Roll Junkie i naslovna The Band Plays On.
Problemi Kosofa sa drogom su postajali sve veći, te 1975. godine je jedva preživeo srčani udar, što je bitno smanjilo njihove koncertne aktivnosti, mada su im živi nastupi bili uzbudljivi, što se može čuti na albumu Live at Croydon Fairfield Halls, objavljenom iste godine, gde do punog izražaja dolazi ogroman Polov talenat.
Sledeće 1976. godine, grupa Back Street Crawler je izdala svoj drugi album Second Street, na kojem je kao gost svirao i poznati gitarista Džeof Vajthorn, zbog sve većih Polovih zdravstvenih problema.
Slabo srce Pola Kosofa nije izdržalo. U avionu za vreme leta na relaciji Los Andjeles-Njujork, dana 19. marta 1976. godine Pol Kosof je preminuo usled srčanog udara. Bilo mu nepunih 26 godina. Kremiran je po svojoj poslednjoj želji.
Grupa Back Street Crawler je sledeće godine nastavila karijeru pod skraćenim nazivom Crawler, a gitarista Džeof Vajthorn je postao stalni član benda.
Posle smrti Pola Kosofa, objavljeno je nekoliko kompilacija sa njegovim stvaralaštvom, od kojih su najbolje Koss (1977), Blue Soul (1986) i Stone Free (1997).
Njegova smrt je najviše pogodila njegovog oca Dejvida, koji je godinama činio sve kako bi svog sina istrgao iz kandži heroina. Posle smrti svoga sina, Dejvid Kosof je osnovao Pol Kosof Fondaciju i čitav svoj dalji život je posvetio kampanji protiv droge. Umro je 2005. godine u svojoj 86-oj godini.
Postoji Klub poštovalaca lika i dela Pola Kosofa, a takodje i grupa Tribute to Paul Kossoff, koja svake godine priredjuje tradicionalne koncerte na njegov rodjendan i na dan njegove smrti.
Za desetak godina, koliko je trajala profesionalna Polova muzička karijera, njegova sofisticirana svirka je izvršila uticaj na mnoge rock-gitariste, koji i danas sa pijetetom govore o gitaristi grupa Black Cat Bones, Free i Back Street Crawler. Njegovi najveći poštovaoci su čuveni Geri Mur, gitarista grupe Tin Lizi Skot Gorem i Sleš, gitarista grupe Guns n Roses.
Pol Kosof je jedan od najtipičnijih primera rock-muzičara, koji je svoj vanvremenski talenat i život uništio heroinom, poput mnogih pre i posle njega, koji kao i on nisu muzici dali još više, a mogli su. Itekako, pred Polom Kosofom je bila briljantna karijera. Ostavio nam je u muzičko nasledje svoja nezaboravna gitaroška sola, da slušamo i da ga se sećamo. I da ga pamtimo.