Iron Butterfly

PIŠE: Miroslav Milošević

miroslav_milosevic@vektor.net

PRIČA SA AMERIČKE ZAPADNE OBALE

Story of Iron Butterfly

1968.

Hard-rok grupa Iron Butterfly ili Gvozdeni Leptir osnovana je 1966. godine u San Dijegu, u prvoj postavi su bili lider grupe Dag Ingl pevač i klavijaturista, Džeri Penrod bas-gitara, bubnjar Ron Buši, gitarista Deni Vejs i pevač Deril De Louč. Ubrzo se grupa preseljava u Los Andjeles gde često svira po klubovima i na turnejama sa grupama Doors i Jefferson Airplane.

Prvim albumom pod nazivom Heavy, koji je objavljen 1968. godine, grupa Iron Butterfly je skrenula pažnju svojom varijantom psihodeličnog hard-roka zapadne američke obale, zasnovanu na neoklasičnom-istočnjačkom zvuku orgulja, snažnoj ritam sekciji, opijajućim i jakim gitarskim rifovima i solažama.

Posle prvog albuma Deril De Louč, Džeri Penrod i Deni Vejs napuštaju grupu, a umesto njih dolaze basista Li Dorman i odlični gitarista Erik Braun.

Ohrabreni uspehom prvog albuma, Iron Butterfly iste 1968. godine, šokiraju svet svojim drugim albumom In-A-Gadda-Da-Vida i otvaraju novo poglavlje u rok-muzici. Album In-A-Gadda-Da-Vida je kamen medjaš rok-muzike kasnih šezdesetih godina, remek-delo koje je postavilo gornje granice, do danas je prodat u preko 30 miliona primeraka, naslovna numera u trajanju od 17 minuta je jedna od najboljih i najvažnijih rok-pesama ikada snimljenih.

1969.

U istoj postavi, sledeće 1969. godine, grupa Iron Butterfly izdaje svoj novi album Ball, koji se po inerciji takodje prodavao u milionskim tiražima. Album Ball je bio ambiciozan album sa melodičnijim pesmama nego na prethodna dva albuma. Ušao je na Top 5 listu albuma u Americi.

1970.

Posle niza uspešnih nastupa, sledeće 1970. godine, grupa Iron Butterfly objavljuje koncertni album Live, na kojem producent Ričard Podolor nije uspeo da prenese na ploču svu uzbudljivost njihovih nastupa, a posebno nije na pravi način obradio gitarošku svirku, zbog čega gitarista Erik Braun nezadovoljan napušta grupu.

Umesto Erika Brauna, u grupu Iron Butterfly dolaze dvojica gitarista Majk Pinera i Lari Rino Rajnhart, u toj novoj postavi iste 1970. godine objavljuju novi album Metamorphosis, sa još jednom dugom temom, pesmom Butterfly Blue koja traje 14 minuta.

Album Metamorphosis je, prema ocenama kritičara, prilično zbrkana i konfuzna kolekcija muzike jedne grupe, koja je posle odlaska gitariste Erika Brauna delovala prilično dezintegrisano, uprkos tome što su njega zamenila dvojica jako dobrih gitarista, ali koji nisu imali njegovu karizmu, pa grupa Iron Butterfly posle albuma Metamorphosis prestaje sa radom.

1975.

Posle 5 godina, gitarista Erik Braun i bubnjar iz zlatnog doba grupe Iron Butterfly Ron Buši, okupljaju novu postavu sa klavijaturistom Hauardom Rajcesom i basistom Filom Kramerom i u produkciji Denija Randela 1975. godine, objavljuju album Scorching Beaty.

Osnovu ovog albuma čini čvrsta gitaristička svirka Erika Brauna, ali je očigledno nedostajao zvuk neoklasičnih orgulja Daga Ingla, pošto Hauard Rajces nije taj tip klavijaturiste, više koristi električni klavir, pa iako na albumu Scorching Beaty ima par solidnih pesama, prošao je prilično nezapaženo.

1976.

U grupu Iron Butterfly dolazi novi klavijaturista Bil De Martinez sa kojim gitarista Erik Braun pokušava da obnovi prepoznatljivi zvuk sa kraja šezdesetih godina i naredne 1976. godine sa dodatkom duvača i grupe ženskih pratećih vokala izlazi album Sun and Steel.

Medjutim, ni ovaj album kao ni prethodni nije privukao neku naročitu pažnju i grupa Iron Butterfly se definitivno raspala.

1993. – 1995.

Objavljeno je nekoliko kompilacija od kojih je najbolja Light and Heavy iz 1993. godine, a 1995. godine je objavljeno luksuzno reizdanje njihovog antologijskog albuma In-A-Gadda-Da-Vida.

EPILOG

Krajem devedesetih godina, dugogodišnji članovi basista Li Dorman i bubnjar Ron Buši okupljaju novu postavu grupe Iron Butterfly u kojoj su još klavijaturista Martin Geršvic i gitarista našeg porekla Čarli Marinković.

Postava se održala do današnjih dana, često sviraju po raznim festivalima, klubovima i drugim tezgama i nemaju ambiciju da rade na novom materijalu, tako da je još uvek ploča Sun and Steel iz daleke 1976. godine, njihov poslednji studijski album.

Upravo je u toku njihova američka turneja.

Završavamo priču sa američke zapadne obale...

Priču o Gvozdenom Leptiru...

Možda će posle američke turneje preći preko bare u Evropu...

Možda će svratiti i do Beograda...

Da zasviraju In-A-Gadda-Da-Vida...

Do tada, slušajte njihove ploče i čitajte Pravdu…

LONG LIVE ROCK AND ROLL!!!