DUŠAN PRELEVIĆ

PRAVDA, 04. avgust 2007.

PIŠE: Miroslav Milošević

Kontakt: miroslav_milosevic@vektor.net

IN MEMORIAM – DUŠAN PRELEVIĆ – PRELE (1948-2007) †

Prele se preselio u nebesku Srbiju, koju je toliko voleo...

Njegova životna filozofija je bila, što manje filozofirati...

Govorio je za sebe da je beogradski fašista...

Kada mu je zamereno da stalno pije, rekao je da ne pije dok spava...

Eto, takav je bio Prele...

Priča o Preletu

Dušan Prelević-Prele je rodjen 11. novembra 1948. godine u Beogradu. Njegove prve ljubavi su bile fudbal i muzika. Kao klinac je trenirao fudbal u Bulbudercu i Crvenoj Zvezdi, a na kratko i hokej u Partizanu.

Sa nepunih 17 godina, počeo je profesionalno da se bavi muzikom, pevajući u grupama Orkani, Juniori i Vizije, koje su negovale soul i bluz zvuk. Kada je napunio 20 godina, postao je član legendarne Korni-grupe, sa kojom je snimio singl Čovek i pas. Učestvovao je na par festivala i par godina pevao po američkim i austrijskim klubovima.

Početkom sedamdesetih godina bio je član ansambla Ateljea 212 u rock-operi Kosa, a sredinom sedamdesetih je bio pevač rock-sastava Opus Miveta Okrugića, sa kojima je snimio jedan LP, da bi se na prelasku iz sedamdesetih u osamdesete obreo u Holandiji, gde je pevao crnačku muziku po tamošnjim klubovima.

Svoj prvi album Na oštrici brijača, objavio je 1982. godine uz pomoć Bore Čorbe, tromboniste Kireta Mitreva, klavijaturiste Laze Ristovskog, gitariste Enesa Mekića, basiste Nenada Stefanovića-Japanca, bubnjara Vladimira Furduja, trubača Stjepka Guta i glumca Slobodana Aligrudića. Sa ploče su se izdvojile pesme Majko na šta liči tvoj sin i obrada hita sarajevskih Indexa Jutro će promeniti sve.

Desetak godina kasnije 1991. godine, izdao je svoj drugi album U redu pobedio sam, na kojem su svirali čuveni trubač Duško Gojković, kontrabasista Miša Blam, klavijaturista Miša Krstić i poznati džez-bubnjar Lala Kovačev. Na albumu su neki hitovi sa prethodne ploče i obrade poznatih džez-standarda.

Posle pet godina, 1996. godine izlazi novi album Dušana Prelevića pod nazivom Ja, Prele. Na albumu je učestvovao impozantan broj čuvenih domaćih muzičara medju kojima su gitaristi Radomir Mihajlović-Točak, naš najbolji gitarista Dušan-Duda Bezuha, Dragan Jovanović-Krle, klavijaturisti Saša Lokner i Djordje Petrović, bubnjar Čeda Macura, Vlada i Bajka i mnogi drugi. Ploču su obeležili takvi hitovi kao nova verzija pesme Korni-grupe Čovek i pas, obrada numere Arsena Dedića O mladosti, prepev hita Erica Claptona Tears in heaven pod nazivom Kada budem na nebu, obrada pesme grupe Atomsko Sklonište Za ljubav treba imat dušu, obrada hita Bitlsa In my life i druge.

Prele je serijom koncerata u Filmskom Gradu i Domu Sindikata promovisao taj materijal, a na jednom od koncerata specijalni gost mu je bio i pevač Indexa iz Sarajeva, pokojni Davorin Popović-Pimpek.

Početkom devedesetih godina, Dušan Prelević se sve više okreće pisanju i objavljuje knjige Kako je umro Baš-Čelik, Voz za jednu bitangu (inspiraciju je dobio iz kultnog filma Jedan voz za dve bitange), Beogradske Priče, monografiju Njim Samim o jednom od najboljih srpskih glumaca Zoranu Radmiloviću, a sa Milanom Oklopčićem i Bogdanom Tirnanićem je napisao scenario za čuveni domaći film Poslednji krug u Monci. Nedavno je završio scenario i za nastavak tog filma, ali nije dočekao njegovu realizaciju.

Na albumu Gorana Bregovića sa muzikom za film Kraljica Margo koji je objavljen 1994. godine, Prele je otpevao pesmu La Nuit, a iste godine je gostovao i na albumu Vlade i Bajke Ja nisam ja.

Pored pisanja za Dugu, NIN, RTV Reviju, Književne Novine i u poslednje vreme za Kurir, Prelević se u prvoj polovini devedesetih godina aktivno uključio i u politički život, bio je član DSS-a i izjavljivao je da bi jedino za Koštunicu pevao zabadava, a bio je i jedan od uhapšenih tokom demonstracija opozicije 09. marta 1991. godine. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja džez muzičara.

Na poznatom koncertu sarajevskih Indexa 1998. godine u Sava-centru, bio je specijalni gost, otvorio koncert i u ime Grada Beograda pozdravio sarajevske legende, što je izazvalo negativne reakcije nekih nevladinih organizacija, zbog poznatog Preletovog prisustva na ratištima u Hrvatskoj i njegovog prijateljstva sa Arkanom i Legijom.

Dokumentarni film o njegovom životu pod nazivom Voz za jednu bitangu u režiji Vlade Petrovića bi trebalo da baci više svetla na njegov kontroverzni život i karijeru. U filmu će o Preletovom životu iz prve ruke govoriti njegova porodica i njegovi najbolji prijatelji glumci Dragan-Gaga Nikolić, Dara Džokić i njen suprug Bogdan Tirnanić-Tirke, kao i Bora Djordjević-Bora Čorba.

Kontroverzni život Dušana Prelevića-Preleta, brojne kafanske tuče i uzrokovane bolesti su učinile da je ostao bez jednog oka, posle čega je izjavljivao da mu je drugo oko dovoljno za sagledavanje okoline, jer neće nišaniti.

Voleo je da kaže da je njegova generacija sve nešto ošamarila, zagrebala i ništa nije isterala do kraja. U svemu smo mogli da budemo natprosečni, a najgore što je moglo da ti se desi je da ideš u gimnaziju i postaneš Dinkić, umeo je da kaže Prele.

Nekad me plima uhvati pod svoje, govorio je Prele, i tad mi se čini da bih kao cunami mogao otići do Nju Orleansa, al' stignem do Dorćola i već mi je dosadno.

Pored jednog oka, izgubio je desnu ruku i levu nogu, pa kada je jedan lekar primetio da nema više nijedan ljudski organ u paru, Prele je sarkastično odgovorio da još uvek ima muda. Ničega se nije plašio.

Dušan Prelević-Prele je imao muda.

Eto, takav je bio Prele...bez dlake na jeziku i peru...

Svima u lice...Oštro, beskompromisno...Golu istinu, a ona uglavnom boli...

Prele je mrtav, živeo Prele...

Počivaj u miru, legendo...

LONG LIVE ROCK AND ROLL !!!